Подручје данашњег Срема богато је археолошким наслеђем из свих епоха.
Најстарија насеља настала су на оним местима која су обиловала водом, трском, дрветом и глином, што је био и основни услов за трајно настањивање.
Прва трајна неолитска насеља настала су на обалама Саве, Дунава и Босута. Археолошке трагове из ове епохе проналазимо на “Гомолави” код Хртковаца, “Градини” на Босуту код Вашице, “Калварији” у Сремској Митровици. На тим локалитетима живот се одвијао вековима. На њима су укопаване земунице или су грађене колибе од блата и дрвета, тако да се временом земљиште полако уздизало изнад околног терена. Слична насеља откривена су дуж Дунава, код Нових Бановаца, Сланкамена, Чортановаца, Лединаца, Баноштора и Сусека. Ова насеља досегла су врхунац развоја када је из околних планинских подручја први пут донет метал, бакар и бронза. У међувремену су никле и бројне друге насеобине, откривене у атарима Гргуреваца, Деча, Обрежа, Свилоша, Малих Радинаца, Врдника и Инђије.
Бронзано доба у Срему трајало је све до пре три хиљаде година, да би било прекинуто великим ратним сукобима са новодосељеним Илирима, чијим доласком почиње гвоздено доба (халштат). Овај период је трајао све до почетка III века пре нове ере, када келтска племена доносе нову и напреднију културу млађег гвозденог доба (латен). Келти су живели у отвореним насељима или утврђењима (опидумима). Отворена насеља су подизана обично у непосредној близини старијих илирских.
Затворена насеља (опидуми) подизани су на мањим брежуљцима, обично оним који су настали још у бронзаном добу, уз обале Саве, Босута и Дунава. Из тог периода потичу вештачке хумке код Вашице, Хртковаца, Сланкамена и Крчедина. У овим утврђеним насељима обично су били војно-економски и административни центри, опасани каменим зидовима или земљаним бедемима са палисадама. У келтским некрополама је често проналажен богати инвентар оружја и ратне опреме.
У првом веку пре нове ере извршене су велике промене у друштвеним односима становништва на територији Срема. Римска власт се, након гушења илирско-панонског устанка, дефинитивно учврстила у овим крајевима. Током вишедеценијских археолошких истраживања откривен је велики број античких локалитета који сведоче о богатству и разноликости римске културе и начина живота у провинцијским деловима царства. Неки од најпознатијих су: Сирмијум, Басијана (Доњи Петровци), Ритијум (Сурдук).
Током систематских и заштитних археолошких радова који су извођени на подручју данашње Сремске Митровице до сада је истражено преко 80 локалитета античког Сирмијума. Поједини локалитети су презентовани на отвореном (занатско-трговачка четврт уз југозападни бедем, култно место из античког и средњовековног периода у Мачванској Митровици), док су изнад једног броја налазишта подигнуте заштитне конструкције (део грађевинског комплекса Царске палате, ранохришћанска базилика из прве половине V века, део виле у лапидаријуму Музеја Срема).
Општина Инђија
- Калакача, Бешка
- Акуминкум (Acumincum), Стари Сланкамен
- Михаљевачка шума, Чортановци, римско утврђење на локалитету „Просјенице“
- Хумка – тумул, Марадик
- Турско купатило, Стари Сланкамен
Општина Ириг
Општина Пећинци
Општина Рума
- Велика хумка – тумул, Краљевци
- Хумка код Врцалове воденице, Румa
- Басијана, Доњи Петровци – потес Ледине
- Гомолава, Хртковци
- Солнок, Добринци
Град Сремска Митровица
- Кудош, Шашинци
- Манастир Светог Гргура, Гргуревци
- Сирмијум Археолошки остаци, Сремска Митровица
- Манастир Бешеново, Бешеновачки Прњавор (претходна заштита)