Потписивање Карловачког мира, оснивање Карловачке митрополије и Друга сеоба Срба под патријархом Арсенијем IV Шакабентом (1739), довеле су до политичких и друштвених промена које су трајно утицале на културну историју Срба на овом подручју. Створена је повољна клима за преображај и модернизацију српске културе у XVIII веку, када долази до великих промена у културном развоју Срба у крајевима северно од Саве и Дунава, као последица културних веза са Средњом Европом и Русијом.
Интезивна архитектонска делатност у XVIII веку је била условљена новим историјским и економским приликама које су допринеле успону занатства и трговине. Митровица је 1765. године проглашена за слободну војну општину са самосталном градском управом, а нешто раније, 1749. године, барон Пејачевић дао је Руми извесне повластице. По добијању ових привилегија почиње убрзано насељавање и изградња. изградјују се трговачки центри, магацини за робу, приватне куће богатих грађана и трговаца. Неке од најлепших сачуваних целина су Трг Светог Стефана и Трг Житна пијаца у Сремској Митровици. Из тог периода је сачувано врло мало аутентичних објеката на основу којих може да се реконструише изглед грађанске куће у XVIII веку. Углавном су то биле приземне, солидно зидане грађевине, богато украшених фасада.
Промовисање Митровице у седиште Петроварадинског граничарског пука довело је до нових утицаја у градњи војно-административних објеката. Подижу се претежно једноспратне грађевине, правоугаоне или квадратне основе, строгих линија и једноставно обрађених фасада без сувишне декорације. У том периоду Митровицу, Руму и Инђију насељава већи број породица из Немачке које доносе утицај немачке ренесансе и барока. Потврда наведеног су и бројни “нирнбершки” забати који су красили прочеља грађанских кућа у Срему. Успон грађанске класе у XIX веку условило је изградњу већег броја репрезентативних, приватних и јавних грађевина у Митровици, Руми, Шиду, Пазови, Инђији. Подижу се монументални јавни објекти, судови, имовне општине у различитим стиловима епохе – неоренесансе, необарока, класицизма, еклектике. Појављују се и први школовани архитекти који доносе утицаје из средњеевропских центара – Беча, Будимпеште, Прага. Међу њима се нарочито истиче Владимир Николић који је пројектовао у Сремским Карловцима (Богословија, Владичански двор, Гимназија) и Митровици (Српски дом, кућа др Николе Поповића).
На прелазу из XIX у XX век у Европи се појавио нови стил, сецесија, који је оставио трага и у архитектури Срема. Подижу се градске палате, јавни објекти који представљју наговештај новог доба у градитељству и примењеним уметностима (зграда “Касине” у Врднику, неколико стамбених објеката у Сремској Митровици, Руми). У међуратном периоду се појавила и модерна, још један у низу нових стилских праваца у архитектури који је утицао на изглед многих здања у Срему.