Сирмијум Археолошки остаци, Сремска Митровица
Археолошки остаци античког Сирмијума налазе се испод данашње Сремске Митровице. Насеље је постојало још од праисторијских времена када су га настањивали панонски Амантини и Сирмијензи, по којима је потоњи град добио име. Његова историја је почела са римским освајањима простора Паноније крајем I века пре нове ере, а трајала је до Аварског освајања 582. године. Градски статус стиче оснивањем Coloniae Flaviae Sirmium између 69. и 96. године. Сирмијум је био центар провинције Panonnia Secunda , a затим и дијацезе Илирик (после 324. године). Током IV века постаје један од најзначајнијих градова Римског царства. Током дугогодишњих систематских археолошких истраживања откривене су бројне монументалне грађевине, од којих су остаци комплекса царске палате и трговачко-занатске четврти презентовани унутар ужег историјског језгра савременог града. Сирмијум је био центар епископије и место страдања бројних хришћанских мученика, чији се култ једним делом одржао и током средњовековног периода. На тај период нас подсећају сачувани остаци градске базилике из прве половине V века, која се везује за светог Димитрија, најпознатијег сирмијумског светитеља и заштитника Сремске Митровице.
О длуком Скупштине РС број 224 од 26.11.1990. године шира градска и приградска територија Сремске и Мачванске Митровице категорисан а је за археолошко налазиште од изузетног значаја („Службени гласник РС“ бр. 16/90 од 03.12.1990. године) .