Изложбе

КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ СРЕМА / НЕКАД И САД

      На централном градском тргу у Сремској Митровици 2. јуна 2015. године, у организацији Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица , отворена је изложба Културно-историјско наслеђе Срема некад и сад. На овој начин су стручној и широј јавности представљени најзначајнији конзерваторски и други радови на културним добрима на подручју Срема који су реализовани у последњих десет година рада.

АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ

    Изложба фотографија Археолошко наслеђе Србије организована је у оквиру Редовне скупшине Друштва конзерватора Србије у Сремској Митровици у Визиторском центру царске палате од 11. до 20. јуна од стране Секције фотографа Друштва. На изложби је, кроз фотографије непосредних сарадника археолога у раду, приказана разноврсност и богатство археолошких налазишта на простору Србије.

МОЗАИЦИ ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ

Велике промене у Римском царству крајем трећег и у првој половини четвртог века оставиле су јак утицај на архитектуру и уметност античког Симијума, који управо тада доживљава највећи процват у својој шест векова дугој историји. Неки од најрепрезентативнијих и најбоље очуваних касноантичких подних мозаика пронађени су током вишегодишњих археолошких истраживања царске палате. Приликом досадашњих ископавања откивено је најмање 15 различитих мозаика укупне очуване површине од око 350 м2. Мозаике палате одликују високи стандарди њихове израде, разноврсност мотива и велика концентрација мозаичких површина на малом простору. Они су проналажени у скоро свим просторијама, најчешће у два или три нивоа. Сви мозаици су израђени у опус тесселлатум техници (састављени су од малих квардатних камених коцкица – тесела). На највећем броју преовлађује полихромна геометријска орнаментика која је у великој мери утицала на развој касноатичког стила подних мозаика. Очуван је само један фигурални мозаик са попрсјем бога Меркура, који од свог открића 1976. године до сада није био излаган. На приказаним детаљима Сирмијумских мозаика огледају се различити утицаји који се прожимају, а поједине композиције које они сачињавају могу се сврстати међу најлепше примере касноантичког стила.

Аутор фотографија: Жељко Синковић

Аутор текста: Биљана Лучић

Стручни консултант: проф. др Мајкл Р. Вернер