Средњовековни градови и тврђаве

У несигурном периоду средњег века дебеле зидине су биле један од најефикаснијих начина заштите. Утврђени градови различитих типова грађени су свуда где се организовано живело, трговало или бавило неким другим пословима. Сам појам “град“ је у средњем веку имао нешто другачије значење него данас. Он је пре свега коришћен да означи место где су становали људи на врху друштвене хијерархије тога времена, владари и властела и које је пре свега имало управну функцију над неком облашћу. Постојале су и друге врсте градова, крај утврђених рудника и богатих манастирира као и градови подизани на стратешким местима (више важних путева, река или клисура), важним за контролу неке области. Још један тип градова, за које је појам тврђава можда адекватнији, чине они грађени по периферији државе да би спречавали упад непријатеља у земљу, у њима је најчешће боравила само посада. Ова подела је оквирна пошто има градова који се могу сврстати у више група, или им је једна од функција у неком периоду била израженија.

Временом, на нашем простору у позном средњем веку, испод ових градова се развија и подграђе (доњи град) које је и само могло бити утврђено, мада доста слабије него горњи град. На тргу у подграђу су се одигравали вашари а постепено се настањују и занатлије и трговци. Како су ова занимања постајала све уноснија, код великог броја градова подграђа се развијају у средњовековне “вароши“, које постају привредни, демографски и културни центри неке области. Тај појам је означавао једно велико насеље и временом је замењен данашњим појмом град. Средњовековни град који их је штитио почиње постепено да се напушта а подграђе преузима примат, богатији становници “вароши“ добијају водећу улогу у одлучивању и заштити интереса мештана. То је главни разлог постепеног нестајања ових утврда али не и једини. Не мање битно је и увођење ватреног оружја и промена начина ратовања почетком XV века.

Средњовековни градови су врло слични по систему одбране, пошто су сви били изложени нападима из истог оружја, док им је облик у многоме зависио од терена на ком су подигнути. Високи и јаки зидови и по њима раштркане куле из којих је град могао активно да се брани, ако је било услова и потребе око њега је често прокопаван и широки ров са водом. Главна кула, најчешће од камена, у којој становао властелин називана је “Донжон“, око ње је постојало двориште са дрвеним зградама у којима је била ускладиштена храна као и просторије за боравак посаде и послуге.

На територији Срема je постојао велики број средњовековних тврђава и утврђених градова. Остаци неких од ових објеката сачували су се до данашњих дана. На територији у надлежности Завода за заштиту споменика културе данас налазимо остатке пет оваквих грађевина које су проглашене културним добрима од великог значаја: Врдник, Сланкамен, Купиник, Моровић и Беркасово. Сви сачувани средњовековни градови и тврђаве били су врло активни приликом одбране Угарске пограничне територије тако да су сходно томе били добро утврђени. У сремској равници одбрана градова састојала се претежно у што вишим и ширим бедемима као и њиховим подизањем поред река чиме су са неколико страна добијали природну заштиту. Продором Турака на ове просторе већина њих губи на значају и полако пропада. Ипак, по расположивим подацима може се закључити да су неки градови и у турско доба коришћени и додатно утврђивани (Врдник, Стари Сланкамен, Моровић) док су други до свему судећи остављени у рушевинама (Купиник, Беркасово). Увођење нових, још деструктивнијих типова оружја, крајем XVII и у XVIII веку, који су захтевали потпуно другачију сустем модерног утврђивања означило је и коначни крај ових тврђава чија је реадаптација била прескупа или неисплатива. Оне су напуштене и полако су почеле да пропадају у надолазећим вековима. Уништењу су допринели и мештани околних места који су у овим објектима често видели извор материјала за своје куће, викендице, путеве. Данас су на жалост остали само поједини делови, у неким случајевима обриси, некад импозантних здања.

Списак непокретних културних добара – средњовековна утвђења, по општинама:

ИНЂИЈА

Културна добра од великог значаја

  • Тврђава, место: Стари Сланкамен , врста непокретног културног добра: споменик културе (Одлука, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 1332/48 од 16.08.1948.); одлука о категорисању („Сл. лист АПВ“ бр. 28/91)

ИРИГ

Културна добра од великог значаја

  • Врдничка кула, место: Врдник , врста непокретног културног добра: споменик културе (Одлука, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 386/49 од 15.03.1949.); одлука о категорисању („Сл. лист АПВ“ бр. 28/91)

ПЕЋИНЦИ

Културна добра од великог значаја

  • Тврђава “Купиник“, место: Купиново , врста непокретног културног добра: споменик културе (Одлука, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 732/48 од 14.05.1948.); одлука о категорисању („Сл. лист АПВ“ бр. 28/91)

ШИД

Културна добра од великог значаја

  • Тврђава, место: Беркасово , врста непокретног културног добра: споменик културе (Одлука, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 1620/48 од 30.09.1949.); одлука о категорисању („Сл. лист АПВ“ бр. 28/91)
  • Тврђава, место: Моровић , врста непокретног културног добра: споменик културе (Одлука, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 1772/48 од 19.10.1948.); одлука о категорисању („Сл. лист АПВ“ бр. 28/91)