Тврђава “Купиник“, место: Купиново
Средњовековно утврђење Купиник налази се поред села Купиново у доњем Срему. Подигнуто је на мањем острву у мртваји Саве, на ободу данашњег специјалног резервата природе Обедска бара. У историјским изворима први пут се помиње крајем XIV века у повељама краља Жигмунда Луксембуршког из 1387. и 1388. године. Након тога учестало се појављује у изворима под именима: Kölpen, Kelpen, Kewlpen, Kewlpewn . Први нама познати српски великаш који у поседу има Купиник је Стефан Лазаревић. Нисмо сигурни кад и како га је добио али знамо да га поседује његов вазал Радич Поступови ћ. Након Стефана добија га Ђурађ Бранковић, вероватно 1427. године. По неким изворима он је и преминуо од последица ране задобијене у Купинику приликом борбе са члановима породице Хуњади. Највероватније да се после Ђурђеве смрти Купиник враћа у посед угарског краља.
По доласку Вука Гргуревића у Угарску 1464/1465. краљ Матија Корвин му додељује поседе а међу њима и Купиник. Касније се као власници помињу и остали сремски Бранковићи, Ђорђе и Јован. Ово утврђење је вероватно било њихов центар ако је судити по броју писама и повеља које су послате из њега. Последњи господари града били су удовица Јована Бранковића, Јелена (из српске породице Јакшића) и њен син из другог брака Стефан Бериславић. Приликом освајања Београда 1521. године Султан Сулејман I Величанствени разорио је Купини к, који је коначно пао нешто касније османским заузимањем Срема (1526). Пошто се турским продором и освајањима у Панонији нашао дубоко у залеђу њихове територије губи свој значај као погранично место, средњовековно утврђење се полако урушава под зубом времена и преостаје само село Купиново.
Купиник представља један од боље очуваних средњовековних фортификационих комплекса у Војводини и спада у такозване ″водене градове″. Неправилне је четвороугаоне основе (57 x 57 м) са истуреном шестоугаоном, осмоугаоном и кружном кулом на угловима. Куле су биле повезене масивним бедемима око којих је постојао ров дубине око 3 м и ширине око 17 м на улазној страни. Улаз је био кроз пету кулу на средини североисточног бедемског зида. Зидови су грађени од ломљеног камена споља обложеног опеком.
Претпоставља се дa је тврђава прошла кроз две фазе у изградњи, од утврђења угарског краља, једноставније форме прилагођене ратовању хладним оружјем, до утврђења српске властеле и деспота XV и почетка XVI века са топовским кулама и добро обезбеђеном капијом са покретним мостом прилагођеној ратовању артиљеријом због опасности од Турака.
У непосредној близини Купиника се налази и црква Светог Луке коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић и која представља, по мишљењу бројних истраживача, најстарију српску православну црквену грађевину у крајевима северно од Дунава и Саве. Купиник до сада није био предмет темељнијих археолошких или историјских истраживања.