ТВРЂАВА МОРОВИЋ, МОРОВИЋ

Ово значајно сремско утврђење налази се на ушћу речице Студве у реку Босут, први пут се у историјским изворима помиње 1332. године као утврђење мачванског бана Јован Моровићког (чувена породица Мароти). Након изумирања породице Мароти добија га, 1484. године, Јован (Јанош, Иваниш) Корвин ванбрачни син угарског краља Матије. У периоду XVI века често мења власнике, чак је једно краће време у њему као кастелан боравио Стефан Штиљановић. Османлије су успеле да освоје Моровић тек 1528/9. године. Према записима неколико путописаца са почетка XVII века Турци редовно одржавају утврду и држе посаду у њој због честе појаве разбојника у околини. Уласком Моровића у Хабзбуршку царевину 1699. године и померањем границе још јужније (Пожаревачки мир 1718.) он губи војни и стратешки значај и полако почиње да пропада.
Град се налази на статешки важном месту а положај, окружен реком са три стране и вештачким каналом спреда, чини га врло погодним за одбрану. Основа очуваног утврђења је трапезаста и грађена је од опека. Бедемски зидови дебљине од око 2 м местимично су појачани спољним пиластрима. Изван утврђења се налази црква посвећена Св. Марији, око које се налази касносредњовековно гробље. На локалитету до сада нису вршена археолошка истраживања.