МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА
Манастир Велика Ремета вероватно је основан у XV веку, али се не зна ко га је основао. Према предању саградио га је краљ Милутин. Први сигурни помен овог манастира је из 1451. године у ферману султана Сулејмана. У самом манастиру била је школа за преписивање књига.
Историјат манастирске цркве Св. Димитрија није расветљен. Године 1568. забележено је да је црква осликана споља и унутра и да је урађен иконостас. Између 1733. и 1735. године дозидан је звоник са западне стране, који су подигли немачки мајстори (палир Јоханес Вилхелм) о трошку браће Андреја и Јакова Андрејевића из Бешке. Истовремнено са високим и јаким барокним звоником на четири спрата, подигнута је и капела Св. Јована Претече.
Иако је током бројних обнова првобитна концепција манастира знатно измењена, манастирска црква Св. Димитрија има јединствен просторни концепт типичан за простор Фрушке Горе. У унутрашњости храма, у малим нишама у праскомидији и ђаконикону очували су се детаљи старог фрескосликарства. У нишама на северној и јужној фасади налазе се остаци фресака с представом Св. Димитрија и Богородице.
Иконостас из 1568.године није очуван. Старе иконе замењене су новим, донетим из Раковице које су пореклом из Русије а сликане су 1687. године. Рекомпoзиција је рађена, вероватно 1850. године када су постављене и неке нове иконе, дар др Максима Николића Мишкова из Карловаца. Постојећи иконостас је новијег датума.
За време Другог светског рата манастир је претрпео тешка оштећења, храм је демолиран, фреске у унутрашњости и оне на фасади су премазане. Део старих икона, опљачканих са ризницом и протоколима, враћен је после рата и чува се у Галерији Матице српске у Новом Саду. У једној од просторија конака смештена је грађа за поставку Музеолошког одељења САНУ.