МАНАСТИР СВЕТОГ ГРГУРА, ГРГУРЕВЦИ

Подземна грађевина манастира Светог Гргура налази се у центру Гргуреваца, у Улици Маршала Тита број 45. Грађевина је први пут откривена 1949. године, на месту куће која је страдала за време Другог светског рата. Вероватно је коришћена као подрумска просторија у оквиру објеката из новијих епоха. Прва археолошка истраживања на локалитету вршена су током 1978. и 1980. године. Истраживањима је утврђено да се ради о усамљеном и изолованом објекту. Подземна просторија је саграђена од камених тесаника и покривена полуобличастим сводом. Зидови су обложени обрађеним каменом, а северни и јужни зид рашчлањени лучно профилисаним нишама. У западном зиду, у непосредној близини довратника, плитко је урезан натпис за који се претпоставља да је византијски. Откривени остаци представљају само део објекта репрезантативно јавног карактера, можда крипту или подрум . Манастир Светог Гргура настао је пре 1247. године када се помиње у историјским изворима (Claustrum sancti Gregorii). Први манастир је вероватно основан као византијски, а од средине XIII века постаје мађарски који је трајао до друге половине XVII века.

Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 117/73 од 05.02.1974. године археолошки локалитет је стављен под заштиту. Одлуком Извршног већа АП Војводине бр. 633-7/91 од 12.12.1991. године утврђен је за непокретно културно добро од великог значаја („Службени гласник РС“ бр. 28/91 од 30. 12. 1991. године).