МАНАСТИР НОВО ХОПОВО

Легенда забележена у «Житију мајке Ангелине» каже да је манастир Ново Хопово задужбина деспота Ђорђа Бранковића, у монаштву владике Максима. На каменој плочи изнад улазних врата храма забележено је да је манастирска црква саграђена 1576. године, ктиторством грађана Марка и Лацка Јовшића из Горњег Ковина. У XVI веку манастир Ново Хопово био је значајан просветни центар Срба, а током XVI и XVII века друга резиденција београдско-сремског митрополита. Живот манастира у XVIII веку био је везан за живописачку школу. У манастиру је боравио и Доситеј Обрадовић.
Манастирска црква Св. Николе архитектонским решењем представља спој традиционалног српског градитељства, елемената са влашког уметничког подручја и искустава оновременог исламског начина градње.
Зидно сликарство у манастирској цркви је дело две групе мајстора пореклом са југа, а по времену настанка (прва половина и средина XVII века) спада у најзначајнији фреско-живопис на балканским просторима.
Раскошну олтарску преграду у XVIII веку резали су осјечки дуборесци Паул и Антон Резнер, а сликарске радове извео је 1776. године Теодор Крачун.
Манастирски конаци изграђени или обновљени у XVIII веку имају карактеристике барока, која је истакнута волутним забатом на јужном крилу конака кроз које се улази у манастир.
Манастир Ново Хопово својом архитектуром, фреско сликарством, просветној улози историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајних фрушкогорских манастира.