МАНАСТИР МАЛА РЕМЕТА
Манастир Мала Ремета традиционално се везује за краља Драгутина. Прве поуздане податке о манастиру пружају турски извори из средине XVI века који је помиње под именом Реметица. Претпоставља се да је за време Турака манастир спаљен, а обновљен је у другој половини XVII века, када је патријарх Арсеније Чарнијевић дозволио монасима манастира Раче да се населе у Малу Ремету и обнове манастир. Од тада се Мала Ремета води као меох Беочинског манастира. Нова црква подигнута је 1739. године захваљујући ктиторству Станка Милиновића, житеља села Шуљма. После изградње нове, стара црква је срушена.
Скромна манастирска црква Покрова Пресвете Богородице спада међу најлепше фрушкогорске храмoве. Подигнута је у византијско-српском стилу, без барокних утицаја. Јединствен изглед даје јој деветострано кубе које се сужава на врху централног дела.
Манастирску цркву осликао је 1910. године Коста Ванђеловић, а иконостас са плитко резаним украсима новосадски сликар Јанко Халкозовић. Последња санација цркве рађена је 1996/97. године. У октобру 2000. године подигнут је слободно стојећи звоник квадратне основе. Црква никада није имала звоник, звонило се са звона причвршћеног на стабло велике липе.
Манастирски конак подигнут је као посебна зграда, а изграђен је 1758. године.
Манастир Мала Ремета је женски манастир и данас је активан.