Гомолава, Хртковци

Археолошко налазиште Гомолава ситуирано је на левој обали Саве, на периферији села Хртковци. Због веома повољног географског положаја и изузетних веза са суседним регијама, Гомолава је неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. Локалитет представља узвишење типа „тела“ који је формиран миленијумским таложењем праисторијских и историјских култура – насеља, чији су нам материјални остаци остали сачувани до данас.

Интересовање за Гомолаву започело је још крајем XIX века, а 1904. изведена су и прва археолошка ископавања. Прва ситематска археолошка ископавања на локалитету, која су била заштитног карактера, трајала су од 1953. до 1957. године. У периоду од 1965. до 1985. године истраживања су настављена, а Гомолава постаје центар за интердисциплинарна истраживања на којима су знање и искуство стицале генерације археолога и других стручњака. У истраживањима су, поред Музеја Војводине, учешће узеле и бројне институције из земље и иностранства. Приликом ових археолошких ископавња, истражена је површина од преко 4400м2, на основу чега је успостављена вертикална и хоризонтална стратиграфијa локалитета – од млађег неолита до пуног средњег века. Значај систематских ископавања Гомолаве лежи у поузданом одређивању временског редоследа бројних праисторијских култура Подунавља , Карпатског басена и централног Балкана , заступљених на овом налазишту. У њеним културним слојевима сучељавају се утицаји развијеног југа са земљорадничким и раним металним културама Панонске низије. Појава импортованих предмета указује на развијене трговачке односе са сродним културама ширег подручја.

Најстарије насеље су формирали представници млађег неолита у петом миленијуму пре нове ере. Они подужу насеље са полуземуницама и надземним кућама већих димензија. После винчанске културе, на Гомолави бораве земљорадничко-сточарске заједнице које већ у четвртом миленијуму почињу да користе бакар у оквиру две културне групе: ленђелско-тисаполгарске и бодрог-керестурске. У трећем миленијуму, Гомолаву насељава ју представници баденске културе. Изнад насеља средњег енеолитског раздобља подиже се насеље костолачке групе са богатим остацима материјалне културе. У овом периоду, живот се одвијао у надземним кућама, поред којих су изграђивана и светилишта. Ово раздобље обележио је почетак употребе првих алатки од бакра. Гомолава је била насељена током целог перода бронзаног доба. Из дугог миленијума потичу остаци раног бронзаног доба, иза кога следи период култура равних поља са урнама као и први елементи познатих етничких групација које се помињу у историјским изворима. Из периода старијег гвозденог доба потичу две кружне гробнице које још увек представљају загонетку у научним круговима. У млађем гвозденом добу Гомолава постаје значајан административни центар келтског племена Скордиска који се овде насељавају након пораза код Делфа, 279. године пре н. е. У току римског перода, у подграђу Гомолаве подигнута је вила рустика, викус и римска некропола из III и IV века. Простор је био настањен све до ране сеобе народа. Након повлачења Римљана из Срема, Гомолава је поново настањена у раном средњем веку, о чему сведоче налази мање некрополе, чији се налази могу хронолошки определити у VIII и IX век. Ово налазиште је коришћено, такође, у дужем временском раздобљу од краја XIV до XVI века.

Археолошко налазиште Гомолава је Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе из Београда број 1641 од 30.12.1950. године утврђено за споменик културе , а одлуком Скупштине РС бр. 224 од 26.11.1990. године категорисано је за археолошко налазиште од изузетног значаја („Службени гласник РС“ бр. 16/90 од 03.12.1990. године).

Локалитет је константно угрожен деловањем реке Саве.

Сл. 1, 2, Графички приказ ширег подручја археолошког налазишта Гомолава, План детаљне регулације приобалног подру ч ја реке Саве од РКМ 121+277 КО Хртковци Оп ш тина Рума до РКМ 123+772 КО Јарак Град Сремска Митровица , Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица 2013. године