МАНАСТИР ГРГЕТЕГ
Према предању, манастир Гргетег основао је деспот Змај Огњени Вук 1471. године, са жељом да у њега смести свог слепог оца деспота Гргура, хиландарског монаха. Ова легенда нема историјско утемељење. Први помен о манастиру је у турским ферманима вођеним током XVI века, а веродостојне податке дају у и три турска документа из 1619, 1646. и 1653. године.
Крајем XVII века започела је обнова целокупног манастирског комплекса са црквом. Обнова је трајала до 1720-22. године. Зидање нове цркве започето је најкасније 1768. године, а завршено 1771. године. Ови подаци налазе се уписани на жртвенику од црвеног мермера у олтару и уклесани у плочи од белог мермера, у западном зиду припрате.
Залагањем архимaндрита Илариона Руварца манастир је обновљен 1901. године под руководством архитекте Хермана Болеа. Велика разарања манастир је претрпео за време Другог светског рата. Године 1950. обновљена је црква, а 1965. године и конаци. Последњим конзерваторско-рестаураторским радовима, изведеним током 2000. године, реконструисан је торањ цркве.
Манастирска црква посвећена Св. Николи је крстообразне основе, са осмостраним кубетом ослоњеним на пиластре. Унутрашњост цркве конципирана је у барокном духу. Облици и решења сводова дају веома добру акустику.Традиционално обележје српске црквене архитектуре – кубе, које је срушено 1893. године због статичких проблема, није обнављано. Уместо барокне, звоник је добио издужено звонолику капу.
Први зидани рокајни иконостас у Гргетегу је осликао и позлатио Јаков Орфелин 1774-75. године. Ово Орфелиново најстарије познато дело, страдало је у пожару 1841. године. Садашњи иконостас изведен је у комбинацији камена и метала, са сликама познатог уметника епохе академизма, Уроша Предића.
Зграде конака манастира Гргетег у писаним документима помињу се средином XVIII века, као конаци који су раније настали или су подигнути и обновљени за време владике Исаије Ђаковића и митрополита Вићентија Поповића (почетак XVIII века). Данашњи четворострани облик конаци су добили између 1751. и 1760. године.