Остаци римског града Басијане (Bassianae) налазе се северно од села Доњи Петровци, уз његову периферију, на сеоском пашњаку. Ситуиран је на уздигнутом платоу, који се уздиже изнад нивоа околног терена за 1,5 до 3 м. Са западне стране локалитета протиче поток Међеш, а са јужне стране Јарчина. Са северне стране локалитета налази се валум кроз који потиче мањи поток који је повезан са потоком Међеш. Најузвишенији део локалитета представљају његови ивични делови, где се налазе бедеми. Према урбанистичком плану који је израђен на основу авио снимка из 1935. године, може се закључити да је утврђење имало облик неправилног петоугла са димензијама 550 x 350 м. Град је био опасан бедемима са кулама квадратне основе. На крајевима главних улица (cardo и decumanus) налазиле су се капије. Град је имао правилан распоред улица. Постојале су четврти са комплексима грађевина јавног карактера, као и стамбени део у чијем саставу су се налазиле и радионице за снабдевање града. Из историјских извора сазнајемо да су у граду постојале текстилне радионице (gynaecium Bassianense) које су се највероватније бавиле израдом вунених производа. Градска некропола се простирала северно од бедема града, а њена препостављена површина износи око 6 хектара. Данас се на овом простору, на земљишту које се обрађује, могу уочити остаци гробница од опека са уломцима керамичких посуда који су груписани у правилном размаку. Западно и северозападно од града од утврђених бедема града налазилe су се стамбене четврти – canabae.

Претпоставља се да је првобитно насеље основано у I веку као аутономни цивитас, на простору који су насељавала панонска пллемена Амантини и Скордисци, и да га је Хадријан промовисао у ранг муниципија 124. године приликом свог боравка у Панонији. Басијана се први пут помиње као колонија на вотивном споменику посвећеном Јунони из 214. године. Стицањем градског статуса, Басијана постаје војно-административни центар источног Срема и дела Мачве. Град је трајао до освајања Авара средином VI века. Римски град Басијана је јадан од најзначајнијих археолошких налазишта за проучавање урбаног развоја у провинцији Pannonia Secunda. Позиција локалитета на слободном простору пружа изванредне могућности за конзервацију, презентацију и реконструкцију и његово укључивање у постојеће или будуће културне, научне и туристичке програме.

Решењем Завода за научно проучавање споменика културе из Београда од 1947. године археолошко налазиште Басијана је проглашено за споменик културе, а одлуком Скупштине РС категорисано је за археолошко налазиште од изузетног значаја (″Службени гласник РС″ бр. 16/90 од 03.12.1990. године).

Сл. 1, Реконструкција урбанистичког плана Басијане према авионском снимку и ситуационом плану М. Грбића из 1935. године (по О. Брукнер, Римски град Басијана, сл. 2, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XV, Нови Сад 1988. године)