Римско утврђење је подигнуто на доминантном узвишењу „Градина“, изнад данашњег Старог Сланкамена, на десној обали Дунава на ушћу Тисе у Дунав. Археолошка истраживања која су вршена од 1955. до 1958. и 1965. године утврдила су да је Градина вишеслојан локалитет. Протоисторијски хоризонти обухватају насеља из бронзаног доба, халштата а-б и касног латена. Последње протоисторијско насеље је опредељено као oppidum који су настањивали Скордисци. Најраније римско утврђење се може везати за почетак изградње Limes -a. Утврђењу из римског раздобља припадају скромни остаци архитектуре и покретни материјал који се датује од I до III века. У II-III веку утврђење је обновљено солидно грађеним зидовима, а у унутрашњости су сазидани нови објекти. Током IV века утврђење постаје важна база заједно са утврђењем код данашњег Титела, о чему нам сведоче многобројни налази монета из овог периода који преовлађују на локалитету. План утврђења није у потпуности познат, али се претпоставља да је пратећи конфигурацију терена следио основу келтског опидума. У подножју Градине се развило цивилно насеље. Претпоставља се да је на овом месту било лоцирано римско утврђење Acumincum . На темељима римског утврђења, током средњег века подигнита је тврђава.

Налазиште је стављено под заштиту Решење м Завода за заштититу и научно проучавање споменика културе НРС бр. 1332/48 од 16.03.1948. године. Одлуком Извршног већа АП Војводине број 633-7/91 од 12.12.1991. године категорисано је за археолошко налазиште од великог значаја (“Службени лист АПВ“ бр. 28/91 од 30.12.1991. године).