Након прикључења Голубинаца Аустријској монархији 1718. године ово место постаје центар властелинства Војка, и у краћем периоду мења више феудалних господара све до 1766/7. кад улази у оквир Војне границе. Неку годину пре уласка у територију границе локални спахија је у Голубинцима подигао спахијски дворац, колоквијално називан „Шлос“ (на немачком замак). Сачуван је цртеж из 1767. године где је објекат описан као ,,Управна зграда у Голубинцима“. Преласком под војну управу дворац добија нову намену и у њега се смешта војна команда. Додатну историјску вредност овој грађевини даје податак да је у њој један краћи период био интерниран вожд Карађорђе Петровић. Након што је пребегао у Аустрију, после пада Србије у Првом српском устанку, прво је боравио у карантину у околини манастира Фенек, а потом од краја октобра до друге половине новембра 1813. године у „Шлосу“.
,,Шлос” је грађен као слободно стојећи спратни објекат правоугаоне основе под утицајем барокног класицизма који је био доминантни стил у архитектури готово целог југа Монархије. Складне пропорције, наглашена симетрија и правилан распоред отвора сврставају ово здање у препознатљиве примере војнограничарске архитектуре. Обрада фасада је једноставна, изведена у плиткој малтерској пластици, изузев камених оквира око прозора и врата. У ентеријеру се посебно истиче декоративно обрађено степениште које даје репрезентативан карактер целом објекту.
Конзерваторско-рестаураторски радови на овој грађевини трају са прекидима већ више од 30 година. У последњој деценији извршена је статичка санација објекта, решавање проблема подземних вода и обнова фасаде. Тренутно је у току уређење ентеријера.