Цркву Сретења Господњег подигла је 1512-1516. године деспотица Ангелина Бранковић као храм некадашњег женског манастира посвећеног Св. Јовану Златоустом. Није утврђено када је црква променила патрона. Црква је изведена као једнобродна грађевина засведена плоуобличастим сводом над наосом. У периоду између 1753. и 1839. године дозидани су спољна припрата и звоник, док је простор старе припрате и наоса обједињен. Делови живописа сачувани су само у нижим зонама зидних површина. Старији живопис (1633-34) налази се у некадашњој припрати, а новији (с почетка XVIII века) у наосу и олтарском простору. Иконостас је 1763. године осликао Димитрије Бачевић, вероватно уз сарадњу Теодора Крачуна.