Историјски подаци о утврђењу чији се остаци налазе у непосредној близини места Врдник су врло оскудни. У средњем веку се помиње као: Castrum Rednek, Rednak, Rednuk, Regnicz. Први пут се у изворима појављује 1315. године као један од поседа Калочког епископа Димитрија, такође је остaло забележено да од исте године Врдник има и своје сајмове. Ово утврђење је вероватно штитило приступ ка важном путу који је ишао од Руме и излазио на Дунав код данашњег Раковца, где се можда налазио замак Думбово (Dombó), средиште опатије. Након продора Турака на ово подручје Врдник је још неко време кориштен као њихово утврђење. Из сачуваног описа овог краја који је сачинио папски визитатор 1702. године, сазнајемо да је тврђава потпуно разрушена.

Врдничка кула представља само део утврђења издужене полукружне основе са улазном капијом на источном бедему. Први опис и план остатака средњовековног града Врдника нам даје Ђ. Сабо. Он наводи да је Градина ситуирана на врху брега, који се може са свих страна бранити. У то време (пре 1920. године) утврђење је било у рушевинама и обрасло растињем. На јужној страни се налазио одбрамбени зид ојачан пиластрима, а на источној страни се налазио објекат, за коју се претпоставља да је представљао улазну капију. Са северне стране, одбрамбени зид није био очуван. На узвишењу су се налазиле две куле – кружна и главна кула. Главна кула има основу у облику потковице, у коју се улазило са западне стране у нивоу првог спрата до кога су водиле степенице. Западно од ове куле, налазило се подграђе (suburbium), које је зидом било одељено од ње. Зидови су грађени од ″смеђег камена″, а у горњим зонама су сазидани од опеке, што, претпоставља се, представља каснију доградњу.

Ђ. Бошковић сматра да је Врдник, судећи према просторном склопу, једно од најстаријих средњовековних утврђења у Војводини, опредељујући време његовог настанка у тринаести или почетак четрнаестог века. И он, описујући га, наводи да утврђењем доминира снажна бранич кула полукружне основе, а да су обимни градски зидови имали исти, само још издуженији облик. Описујући делимично сачуване зидове улазне куле каже да је она изнутра правоугаоне, а са спољашње стране заобљене основе. Такође, наводи да се у наставку куле, према истоку, налазио зид који је опасивао простор од око 200 м дужине и око 80-90 м ширине, тврдећи да се подграђе налази источно од утврђења, за разлику од Сабоа који тврди да је подграђе са западне стране. Врднички град до сада није био предмет темељнијих археолошких, архитектонских или историјских истраживања.