Епидемије куге кој е су током историје ви ше пута погађале Европу нису заобишле ни територију Срема. Једна од најпогубниј и х зараза је на овом подручју харала 1795 /96. године, а како је највише страдао Ириг и његова околина, често се назива и “иришка куга“. Болест се прво појавила у Београду, а одатле ју је заплашени народ бежећи пренео у фрушкогорска села. Кугу је у Ириг пренела Анђелија Кузмановић која је са сестрине сахране у Крњешевцима за успомену донела ћилиме, а у њима и заразу. Убрзо се и сама разболела и преминула 14. јула 1795. године, овим званично почиње епидемија куге у Иригу и околини која је трајала до 23. фебруара 1796. године. За седам месеци и десет дана, колико је трајала, од 4.823 становника Ирига, од куге је оболело њих 3.389, а преминуло 2.548 што је чинило 53 % популације места.

Да би се спречило даље ширење болести аустријске власти су забраниле напуштање заражених области, око њих су били ископани шанци и постављане страже (санитарни кордон). Након престанка епидемије у знак захвалности Б огу што их је поштедео страшне пошасти, грађани Руме су 1797. године на месту где је организована стража, на путу Рума – Ириг, подигли споменик. Обележје се састоји из два дела, мањег и већег, који су постављени на странама пута. В ећи део је богато декорисан, н а врху је постављено Распеће, а испод њега фигуре за које се сматра да представљају Светог Рока и Себастијана, који се у римокатоличкој цркви поштују као заштитници здравља.

Споменик је током протеклих векова више пута обнављан, а последњи пут му је стари сјај враћен 2011 . г одине кад су по условима З авод а за заштиту споменика културе Сремска Митровица, изврш ени конзерваторско – рестаураторск и радов и и постављена модерна расвета.