Оснивање Завода и његов развој

Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, у складу са својом регионалном надлежношћу, брине о изузетно драгоценом културно-историјском наслеђу Срема и северног дела Мачве, које у континуитету можемо пратити од праисторије до XX века. Завод је основао Срез Сремска Митровица у децембру 1961. године.Временом, он се организовао као међуопштинска служба за регион Срема.

Основна делатност завода је заштита непокретних културних добара – споменика културе, просторно културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места и добара која уживају статус претходне заштите са подручја седам општина: Инђије, Ирига, Пећинаца, Руме, Сремске Митровице, Старе Пазове и Шида.

Околности у којима је настала ова установа нису ишле у прилог очувању културне баштине. Интензивна урбанизација је претила да уништи историјска језгра и старе градске целине, обзиром на то да је постојала тенденција да се нови грађевински комплекси смештају унутар градских центара. У то време истраживање Сирмијума je достизало своју кулминацију. Tада су створени услови за презентацију првих археолошких локалитета у граду. Оснивање Завода у тим околностима требало је да помири две крајности – потребу урбаниста да се градови и насеља претворе у модерне индустријске центре и жељу заштитара да се споменичко наслеђе очува. Такође, у овом периоду већина фрушкогорских манастира је била у рушевинама, као и неколико десетина православних цркава које су страдале у Другом светском рату. Одлив сеоског становништва у градове условио је гашење многих сеоских домаћинстава што је довело до угрожености руралне архитектуре. Неколико тврђава и старих историјских градова (Стари Сланкамен, Купиник, Беркасово, Врдник) налазили су се у рушевинама, изложени зубу времена.

Током протеклог периода Завод је својим деловањем сачувао од разарања највреднија градитељска језгра старих сремских градова и многе појединачне објекте градске, сакралне и сеоске архитектуре, као и капиталне споменичке целине попут фрушкогорских манастира. Нарочита пажња посвећивана је заштити, одржавању и изградњи споменика и спомен обележја на местима значајним за период Другог светског рата и народно-ослободилачку борбу. Један од већих пројеката Завода је и формирање етно-парка у Купинову. Такође, изузетно је значајна реализација заштитних археолошких истраживања Сирмијума на локацијама будућих здања, као и ископавања локалитета Градина на Босуту којима је окупљен велики број установа и стручњака. Упоредо се радило на преобликовању свести појединаца и урбанистичких институција како би се лакше прихватили нови културолошки обрасци и развио осећај поштовања према тековинама прошлих времена.

Последња деценија представља нову етапу у заштити културне баштине. Обимна и драгоцена текстуална, техничка и фотодокументација, која је, захваљујући напорима више генерација стручњака сакупљана и чувана у Заводу, представља данас полазну основу за проучавање и обнову споменичког фонда на овом подручју. Савремен мултидисциплинарни приступ у обради споменичког насеђа, размена искустава са иностраним стручњацима из ове области, употреба нових метода и материјала, промовишу нове стандарде у заштити споменичког фонда и доприносе да се проблем његовог очувања сагледа комплексно и са јасном представом о његовом будућем изгледу, намени и начину презентовања. У складу са актуелним европским стандардима, Завод је све више усмерен ка пропагирању улоге културног наслеђа и његовог тумачења у контексту привредних активности (развој културног туризма). Jедан од најзначајнијих пројеката установе, који је актуелан у последњем периоду, је наткривање и презентација Царске палате Сирмијума у данашњој Сремској Митровици.