Утврђење се налази на удаљености од око 250 м од десној обали Дунава, северно од железничке пруге Београд – Нови Сад. Приликом археолошких истраживања која су изведена 1956, и 1961-1962. године откривен је само југоисточни угао утврђења са кружном кулом пречника 13 м и одбрамбеним зидовима ширине 1.20 м који се пружају према северу и западу, очуване висине око 3 м. План утврђења није у целини познат. Покретни археолошки материјал указује да је утврђење подигнуто у IV веку и да се налазило у склопу дунавског Лимеса.

Локалитет је стављен под заштиту Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 201 од 09.06.1962. године.